jajm'onaxte (jajm'onaxte an)  глаг. возв. перех. бодрствовать, лежать без сна; наблюдать, делая вид, что спишь.

j'ajne = 'ajne = j'ajќe ¤ ś'iruj ~  обеднел когда.

jajn'ujna (jajn'ujna an, jajn'ujnate)  глаг. возв. спрятаться см. n'ujna глаг.

jajn'ujna an  см. jajn'ujna.

jajn'ujna 'ante  деепр. прош. вр. (я) спрятавшись см. jajn'ujna.

jajnun'oka (jajnun'oka an)  глаг . возв. прислушаться, вслушаться.

j`ajnup'a (j`ajnup'a an)  глаг. возв. перех. проснуться; очнуться, прийти в себя.

j`ajnup'exte  глаг. comp. возв. перех. умыться, помыть лицо.

jajnup'extexte  деепр. прош. вр. умывшись, помыв лицо см. j`ajnup'exte.

j'aj ok'aj  просто сидеть, сидеть, ничего не делая.

jaj`okap'aśte, jaj`okapaśt'e (jaj`okap'aśte an)  глаг. возв. провиниться; быть виноватым.

jaj'ontuje  глаг. comp. (jaj+xon+tuj'e) распороть себе живот (по рит. per'e) * DM

jajr'ajgeri, j`ajr'ajgeri (jajr'ajgeri an)  глаг. возв. благодарить, быть благодарным.

jajr'ajkere  глаг. благодарить * DM

jajr'ajki  спасибо, благодарю.

jajr'ajki = j`ajr'ajgeri.

jajr`ajmekom'o (j`ajrajmekom'o an)  глаг. возв. рассердиться, разгневаться.

jajrajm'ekumo (jajrajm`ekumov'a) = jajr`ajmekom'o.

jajram  конт. > ~ oxt'a  в (своей) душе * PB

j`ajramekom'o  глаг. comp. не суметь; не быть в состоянии, не быть способным.

jajram'ekot`a = jaj'ekota ¤ ~ ek'i 'ampeka h'anne  ты же не мог сделать (это) сам.

jajr'amure  сущ. сострадание; любовь *DM

jajr'enka  глаг. возв. быть довольным собой; удовлетвориться; обрадоваться см. r'enka.

jajr'enka tur'ano  глаг. возв. с радостью, с удовольствием.

Jajres'upo  сущ. собст. Яйресупо, культурный герой сах. айнов, полубог-получеловек, сын женщины и медведя.

jajśir'ane  глаг. возв. охотиться.

jajtur'ep  сущ. брусника * DM

jaju  сущ. пихта * DM

jajucatunare  глаг. возв. перех. проявлять почтительность ¤ t'ambe ~ it'a an  это с почтительностью я говорю * PB

jajuf = jaju * PB

jajuk'onna  глаг. возв. приготовиться, собраться.

j`ajukoraj'e  глаг. возв. н. д. выйти; отправиться см. raj'e.

jajukor'ajpa, (jajukor'ajpa 'an)  глаг. возв. собраться, приготовиться, уложиться, снарядиться.

jaj'ummore  конт. > ~ 'ani  тихо, бесшумно, тайком.

jajunu  глаг. возв. (на себя) надеть.

jajux = jaju * DM

jajv'ende = jajv'ente.

jajv'endy = jajv'ente.

jajv'endy  глаг. возв. перех. обеднеть, разориться см. v'endy.

jajv'ente  прил. очень больной; бедный, несчастный.

ja-kara-ќem  сущ. игла для вязки сетей * PS

jakiśte  нареч. опасно * PB

jakk'a  ч.р. хотя; также  * PB;DM

jakk'a > n'er ćik'ap ne ~  какая бы то ни было птица * DM

j'ako = j'ajќe ¤ ann'ukara ~  (я) посмотрел когда.

j'akuni  конт. > t'emana an ram kor'oxći ~ k'ajki aner'amiśkari  что они думают, мы же не знаем.

j'akuś = e'a kusu ¤ 'apa ć'axќe inkar'ajќe, pom 'unźi u'a ~ an  когда он посмотрел, дверь открыв, (там) маленький огонь горит (букв. гореть чтобы, есть).

j'am (j'amuhu, j`amuhuć'in)  сущ. лист; листва ¤ n'i ~  лист дерева * PM; DM

jam = jan  (ass. перед m)  глаг.

j'ama (j'amaha, j`amahać'in)  сущ. гора.

jam'a  сущ. гора; горный лес, тайга * DM

j'ama-kot'an = is'o-kot'an * DM

j`ammo'an (j`ammo'anhu, j`ammo'anhućin)  сущ. comp.(букв. потока-малый-поток) сущ. приток.

jan (janhu, janhućin)  сущ. течение; поток.

jan (jap'an, jap'axći,  j'anua)  глаг. идти с моря к берегу; прибывать на сушу; приставать; доплывать, приплывать; высаживаться на берег ¤ ~ et'unne (он) плыть не хочет.

-j'an  част., знак  глаг. повел. 2 л. мн. ч. ¤ t'eta  ći-ćiś'ehe 'oxta mok'oro-~  здесь,  у меня в доме, спите.

jan'iќe  гер. (он) приплыл когда; (он) высадился когда см. jan глаг.

j'anќe  глаг. перех. причалить см. jan глаг. ¤ ć'iś ~ man'u  он лодку причалил.

ja'unkuru (jann'utara) = s'oja-'unkuru * DM

j'anteni = j'antone сущ.

j'anto  сущ. яп. гость.

j'anto  глаг. яп. погостить; зайти в гости; проведать.

j'antoj  глаг. гостить * DM

j'antone (j'antone an)  глаг. гостить, быть гостем; идти в гости.

j'antoni  сущ. яп. гость.

j'antoni  прил. гостящий.

j'antoni = j'antone  глаг.

jaosќeni  сущ. станок для плетения сетей * PS

ja'ośkiri  нареч. первым.

jap'an  см. jan глаг.

jap'ante  деепр. прош. вр. (я) причалив см. jan глаг.

jap'axći  см. jan глаг.

jar'a  сущ. кора * DM

j'ara  глаг. велеть, приказать; заставить, принудить, понудить; дать возможность, позволить.

j`araќepokh'i  сущ. подмышка.

j'ari  глаг. утоптать.

jasumi  сущ. яп. отдых.

jasumi (jasumixći)  глаг. яп. отдыхать.

jasumixći см.  jasumi глаг.

j'ato  сущ. подмышка * DM

j'atupo  сущ. уменьш. подмышка * DM

jaun  прил. земной; относящийся к земле, суше, берегу.

j'ava = nej'ava.

jax = jan глаг.

jax  сокр. = jaxk'a.

jaxk'a  союз хотя; даже * PM; PB

jaxk'a  об. > n'era k'i ~  что бы (он) ни делал.

jax k'ajki  однако же.

j'axkun  прич.  приплывший см. jax глаг.

je  сущ. слово * DM

je (ajj'e, j'eći, j'ete/j'eva)  глаг. говорить; сказать; назвать.

je-  част. знак сравн. ст. прил. ¤ j'eruje  сильнее; больше.

j'ebe (j'ebehe, j`ebeheć'in)  сущ. разговор, беседа; тема, предмет разговора.

j'ebe  глаг. назвать (по имени); прозвать, дать имя.

j'ebo част. знак сравн. ст. прил. ¤ j'ebokaś  похуже, поменьше * DM

j'ebokaś  прил. сравн. похуже, поменьше; немного хуже, немного меньше * DM

jeb'okun  прил. сравн. худший; тот, что похуже, поменьше, пониже и т. д.

j'eći см. je глаг.

jejn'eno, j`ejn'eno  comp. (je+ineno) нареч. (так, как) сказано, по сказанному, в соответствии со сказанным.

j'e-k'anne  деепр. наст. вр. говоря см. je глаг.

jek'antuśma  глаг. н. д. поспешить, поторопиться.

j`ekojajr'ajkiśi  глаг. возв. н. д. мн. ч. (они) благодарны.

j'epe = j'ebe  сущ.

j'e-r'anќe  глаг. многокр. называть; повторять имя см. je глаг.

j'eruje прил. сравн. ст. более сильный, больший, более крупный и т. д.

j'eruje (j'eruje an, j'erujete)  глаг. н. д. превзойти, пересилить.

j'eruje  prep. знак превосх. ст. самый ¤ ~ por'o  самый большой.

j'erujeno  нареч. сильнее; больше.

j'erujete  деепр. прош. вр. превзойдя см. j'eruje глаг.

j'eśi = j'eći,  см. je глаг.

jeśu  сущ. арх. миф. старик.

j'ete  см. je.

j'e tur'ano  со словами, с этими словами см. je глаг.

j'eva = j'ete  см. je глаг.

jex'ue = jex'uje.

jex'uje (jexuj'eći)  глаг. ждать, ожидать.

-jќe = -iќe = hiќe.

j'oaśiś  сущ. чесотка.

jobo kinte  пониже * PB

j'oboni = i'oboni  нареч.

j`oikir'i (j`oikir'ihi)  сущ. груда добра в углу дома.

j'oitax  сущ. полка ¤ ~-k'ava  с полки.

joj  сокр. = j`oikir'i.

j'ojki (j'ojkihi)  сокр. = j`oikir'i/hi.

j'ojki s'amta  возле груды добра см. j`oikir'i.

j`ojtuk'ata = j'ojki s'amta.

jok  нареч. вослед, следом * PB

j`okir'aśnoka  глаг. прийти в бешенство, неистовство.

j'okofpe (j`okofpeh'e)  сущ. морская скала, утес.

j'oma (j'omaha, j`omahać'in)  сущ. копье.

j'omox = j'oma * DM

jo-oj'aśima  нареч. после-послезавтра * DM

joomante = kam'ui aś'inќe * DM

joosќeni  сущ. приспособление для вязки сетей * PS

j'opunhi  п-лог после ¤ it'ax ~  после разговора.

joroi = soźugu.

joś hemaka  повел. довольно! хватит! достаточно! конец! * PB

j`ośiroxk'a  comp. (i+osiro+kara) глаг. перех. н. д. удержать на месте.

jośmari  глаг. н. д. прибыть.

j'oś śere ќere  воскл. поэт. ах, прекрасно!

joś-ta  повел. довольно! хватит! * PB

j`otunij'ox  глаг. н. д. ответить.

j'ova  сущ. факел * DM

j'oxpe  сущ. деревянный крюк над очагом * DM

j'ox śere ќere = j'oś śere ќere.

j'oxta  comp. (i+oxta) в нем, в нас, в них; у него, у нас, у них ¤ tam moś'iri ne-'ampe ~ ven kam'ui ~ am moś'iri  ведь этот остров - (это) остров, где (обитает) злой бог; an'okaj... iv'am poj sum'ari ann'eśite okajan'axći; ~ v'ara poj sum'ari ann'e  мы... шестеро маленьких лис будучи, я среди нас самый маленький лис.

j'oxte (ajj'oxte)  глаг. перех. н. д. закручивать; загибать; стругать, выстругивать.

j'oxte (ajj'oxte)  глаг. перех. н. д. ухватить; зацепить ¤ n'isteni t'ap ani ~ man'u  ухватил кленовым крюком.

j'oxte (ajj'oxte)  глаг. перех. н. д. гребануть, ударить веслами ¤ v'axka ~ загрести воду веслами.

j'oxtejќe  гер. выстругал когда.

j`oxteśik'un  прил. мн. ч. иноск. завитые, закрученные ¤ t'urupun n'iśpa ut'ara ~ in'au  турупскими вождями завитые инау.

j'ubi (j'ubihi,  j'ubi ut'ara)  сущ. старший брат.

jub'itarhi = jub'itarihi.

jub'itari (jub'itarihi)  сокр. (jubi+utari/hi) сущ. мн. ч. старшие братья.

juf  сущ. олень, лань ; медведь; вообще крупная добыча лесной охоты.

j'ufќe  прил. сильный, крепкий; могучий, мощный; серьезный; крупный; громкий.

j'ufne  прил. олений.

j'ufne kam'ui  иноск. олень.

j'ukara  сущ. песня * PM; DM

j'uku  сущ. олень * DM

j'upi (j'upihi/jup'ihi, j'upi ut'ara) = j'ubi * PM; DM

j'uphi = j'upi/hi.

jupu  сущ. дно.

jupu  глаг. упорствовать, стараться.

j'upu (jup'utarhi/jup`utarh'i)  сущ. старший брат.

juru  сущ. самострел * PB

j'uturuf-po  сущ. среднее дитя, сын или дочь * DM

j'uxќe = j'ufќe * PM; DM

j'uxkeno  нареч. сильно, крепко * DM

 

K

ka  сущ. нить; петля, силок; ловушка на зверя; веревка; шнур; тетива ¤ ~ e, ~ 'ama  устанавливать силки на пушного зверя * PM; DM

ka  сущ. вата.

ka  cокр. = k'asќe  верх; поверхность ¤ v'akka ~  поверхность воды, водная гладь * DM

ka  in comp. над; сверху, вверху.

ka-  част. > n'uburi ~ta  на горе; n'i ~ta  на дереве * DM

-ka  in comp. = kar'a делать.

-ka  част., образ. глаг. из прил. ¤ s'ese  горячий; s'esex~  разогреть * DM

-ka  cокр. = k'ajki ¤ annukar'ava, t'ambe ene~ ś'ino ś'opa iśќ'eu n'e-kuni, anr'amu  увидев, я понимаю, что же это такое (будет) на дне груды в углу; auv'ante ut'ara~, an er`amuśkar'e?  так знаешь ты (этих) людей или не знаешь? * PM; DM

-ka  част. поэт. неперев. > ranka (ram+ka) душа.

kabać'iri = kapać'iri.

kab'anni  сущ. гроб * DM

kabap  сущ. зоол. ласка * DM

kabariu  сущ. камбала * DM

kab'axpo  сущ. бабочка * DM

kać'o  сущ. нивх. бубен шамана PM; DM

kaene  п-лог на (что-л.) ¤ j'oitax-~ mak'anќe  на полку (он) ставит (поднимает).

kafkumi  ковш для воды, черпак * ZH

kaj'a  сущ. одежда из рыбьей кожи * PM; DM

kaj'a  сущ. парус ¤ ~ ni  мачта * PM; DM; RU

k'aje  глаг. сломаться.

kajk  сокр. = k'ajki.

k'ajki  усил. част. ли; же; а; однако; тоже, также; аки; -ка; ведь; -то; часто неперев. ¤ an'okho nax j'e  jaxk'a, 'ampene 'nu ~ anet'unne  хотя мой муж говорит так, я даже и слушать совсем не хочу; 'ajnu ~or'akata śir'ankuri  айны ведь родственники орокам; t'ani aśi ~  наконец-то.

k'ajkiśa = ќer'aj nax k'ajki.

kajno  сущ. зват. мальчик, дитя * DM

k'ajo  глаг. кричать.

k'ajte  глаг. перех. сломать см. k'aje.

kam (k'amhi)  сущ. мясо; плоть; тело; пища.

kama  сущ. весенняя ловушка на соболя (силок) * DM

kamajan  сущ. зват. женщина * DM

kam'anata  сущ. яп. большой нож, тесак.

k'ambe  сущ. море.

k'ambe  сущ. яп. бумага * DM

k'ambe kar'a  глаг.  яп. написать * DM

k'ambenuj'e  глаг. яп. писать * DM

k'ambe orov'a it'ak  читать * DM

k'amesu, kam'esu (ankam'esu, kam'esuxśi, kam'esua)  глаг. помочь; защитить; спасти.

kami'aśi  сущ. дьявол; демон; злой дух.

k'am k'aśќe  кожа (букв. поверхность плоти) * DM

kampi = k'ambe * RU

k'amporo  сущ. черная ворона * DM

kamu  глаг. покрывать; расстилаться, простираться.

k'amu = kam * DM

kam'ui (kam'uihe, kam'ui ut'ara)  сущ. бог, божество; дух; священная, почитаемая личность; высокопоставленное лицо; животное; существо * PM; DM

kam'ui  прил. божественный; священный; таинственный; мистический, волшебный, колдовской; красивый, прекрасный * PM; PB

kam'uiaśi (kam`uiaś'ihi) = kam'ui oj'asi.

kam'ui aś'inќe  праздник выведения медведя (и препровождения его к горному божеству) * PM; DM

kam'ui-n'ipi (kam'ui-n'ipihi)  молния (букв. божий блеск) * DM

kam'ui oj'aśi (kam'ui oj'aśihi)  огромный дьявол.

kam'uiun  прил. божественный; божеский; божий ¤ ~ kot'an  божественный мир; тот свет.

kam'uj (kam'ujhe, kam'uj ut'ara) = kam'ui.

kam'uj 'aśi = kam'ui oj'asi.

kam'uj-ćik'ap  сущ. сова * DM

kam'uj-euć'akaśno  учение о богах (о вере), свод традиц. верований и правил, передаваемых из поколения в поколение * DM

kam'uj h'um  гром * DM

kam'uj ќer'aj  божественная помощь * DM

kam'uj m'au  наитие (букв. дыхание богов) * DM

kam'uj moś'iri  (миф.) oстров амазонок, место, где жили 'ojmakuś m'axneku * DM

kam'uj-nibihi = kam'ui-n'ipi/hi * DM

kam'uj-saќ'e  сущ. алкогольный напиток из риса или проса * DM

kam'ujum = kam'uj h'um * DM

kamu-kasќe = kam k'asќe * DM

kam'up (kam'uphe, kam'uphećin)  сущ. крыша; крышка; покрытие.

kam'up (kam'uphi) = kam'up/he.

kam'ure (ankam'ure, kam'urexći)  глаг. скрывать, укрывать; прятать; покрывать, накрывать * PM; DM

kan  in comp. верх.

k'ana  прил. верхний ¤ ~ kuќ'euhe  верхняя челюсть.

k'ana  глаг. попросить.

k'ana  нареч. снова, опять; тут же, тотчас ¤ ne 'ajnu ~ aś'in  этот человек тут же выходит.

k'ana ik'inne  еще раз; опять, снова.

k'ana ś'uj, k'ana suj  нареч. снова, опять; еще раз.

kanćausp'e  сущ. усы * DM

k'ando = k'anto * PM; DM; SP

kane  част., в знач. пожалуйста ¤ oj'axta ~  пожалуйста, (иди) в другое место * DM

-kane  част., знак прич. наст. вр. ¤ kor'o~  имея, владея.

-k'ane, -kane  част., знак глаг. повел. 2 л. ед. и мн. ч. ¤ ći ćiś'e oxta makap'an~  ко мне в дом заходите; iś'am-ćiki, ku'ani oxta j'e-~  если нет, скажи мне * PM; DM

k'ane = k'ani  сущ. * DM

k'ani  сущ. яп. металл; железо.

k'ani  прил. яп. металлический; железный.

k'ani = ku'ani = ku  мест.

kank'aj  сущ. зоол. навага * DM

k'anna  сущ. гром * DM

k'anna  прил. верхний * PM; DM

k'anna = k'ana  нареч.

k'anna  нареч. вверху * DM

k'anna kam'ui  бог грома * DM

-kanne = -kane  знак деепр. наст. вр.

-kanne  суф. нареч. или деепр. в функ. нареч. ¤ tan'ipo~ сейчас.

k'anto  сущ. небо * PM; DM

kantuќe  сущ.  край; кромка; окоем, горизонт.

kantus'ui (kant`usuijaxć'i)  comp. (kara+rusui) глаг. захотеть сделать.

k'anźi  сущ. яп. весло.

k'a oaśi r'iuka  дерево-мосток через ручей для установки силка на соболя.

kaorumbe  сущ. ткацкий станок * DM

kap = k'apu.

kapa  прил. грязный.

kap'aći = kapać'iri.

kapać'iri  сущ. орел.

k'apara, kap'ara  прил. тонкий; изящный, тонкой работы.

kap'axći = kapać'iri.

kapira kam  брюшина, мясо с брюшины * PB

kappara karuś  гриб * DM

k'apu  сущ. кожа.

kaputeńga  сущ. летучая мышь * DM

kar'a (kar'a an/ankar'a, kar'axći, kar'ate/kar'ava)  глаг. делать, изготовлять; выделывать; готовить, приготовлять; строить; творить; поступать; сделаться; стать; преодолевать; одолевать; осваивать; присваивать; заставлять ¤ tus'ihi por'ono e~-ć'iki  много шкур если выделаешь; ta kot'an em'ujќe n'ax ~xći  с тем селением всем (они) так поступают * PM; PB

kar'a  служ. глаг., знак заверш. дейст.

kar'a  конт. > ja kum'a ~  вешать невод на шесты * DM

kar'a an  см. kar'a ¤ ~ man'u  (я) сделал.

kar'aći = kar'axći, см. kar'a.

kar'ajќe  гер. (он) сделал когда см. kar'a.

kar'akaśśe  глаг. покатиться.

kar'akaxśe = kar'akaśśe.

kar'akhu = kar'aku/hu.

kar'aku (kar'akuhu, kar'aku ut'ara)  сущ. племянник * DM

kar'ani = kar'anni

kar'anni  сущ. вяз с красным лубом; полевой вяз * DM; SK

kar'aśi = kar'axći  см. kar'a.

kar'ate  см. kar'a.

kar'auto, kar`aut'o  сущ. ящик, ларь, сундук.

kar'ava  см. kar'a.

kar'axći, karaxć'i  см. kar'a.

Kar'axtu  сущ. геогр. о-в Сахалин * DM

kar'axtu 'utara  сахалинские айны * DM

k'are = k'ari  п-лог.

Kar'er  сокр. = Karere.

Kar'ere  сущ. геогр. часть Охотского моря к сев. от мыса Терпения на о. Сахалин.

Kar'erun  прил. карерский см. Kar'ere.

kari  глаг. завернуть; укутать; накрыть; обволакивать.

k'ari  глаг. повстречать.

k'ari  п-лог через, сквозь; по, вдоль по; в; на ¤ k'ina ~  по траве; n'ińkari... kiś'arahu ~ ah'unќe  серьги... в уши продевает; puj'ara ~  через окно; an'okaj om'ajhe ~ t'oxśe am man'uj  я на постель лег * PM; DM

karip'eka  п-лог  по пути, дорогой, путем.

karip'eka  п-лог  по; вдоль по; в соответствии с ¤ r'uhe ~  по пути, путем.

kariś  сущ. обруч * PS

k'aroma  сущ. кисет для трута и огнива * DM

kar'uś  сущ. гриб * DM

kaś (kaśihi)  сущ. верх.

kaś  in comp. помогать.

kaś = kaśi  п-лог на (чем-л.).

kas  in comp. на; верх, сверх; более.

k'aśi (k'aśihi) = kaś/ihi  сущ.

k'aśi = k'aśketa  п-лог.

k`aśićin'ukara  comp. иноск. удачливый в охоте, рыболовстве, промыслах.

kaś'ikuś (kaśik'axći)  глаг. comp. перейти; превзойти, превысить.

k'aśi... kuś  об. > t'a m'axneku kot'anhu em'ujќe ~ v'axka ~  вода уже совсем становится выше земли этой женщины (об иллюзии погружения в море суши по мере удаления лодки).

k'aśima  сущ. арх. миф. старуха.

kaś'ino  нареч. больше, сильнее, свыше, выше ¤ ~ por'o  крупнее, более крупный.

k`aśipit'e  глаг. перех. кормить.

k'aś-kam'ui  иноск. священные предметы шамана.

k'aśќe  п-лог на (что-л.); над * PM; DM

k'aśќehe = k'aśќeta  п-лог.

k'aśќene  прил. поднятый.

k'aśќene  нареч. сверху; вверх; вeрхóм ¤ or'aka-ta... śin'e tunak'aj k'aśќeta rik'in, ~ rik'inte, k'ira...  орок... на оленя вскакивает, вскочив верхóм, убегает...

k'aśќene  п-лог на ¤ nup'uri ~ rik'in  он на гору поднимается; e-ć'iphi ~ 'axto ćik'uta-k'uta  на твою лодку дождь покапывает.

k'aśќet  сокр. = k'aśќeta п-лог.

k'aśќeta нареч. кроме того, более того, сверх того ¤ t'ekoro iś'on ut'ara, ~ m'anka ut'ara am man'u они были очень удачливыми и, кроме того, храбрыми людьми.

k'aśќeta  п-лог на (чем-л.), наверху; на (что-л.); над.

k'aśќeva  п-лог с (чего-л.) ¤ h'omhi ~ k'ax kir'o ś'e an  с ветки (свисает) связка кожаной обуви.

k'as kor'ope  собир. вещи дедов, предков, наследственное имущество.

k'aśmaќe  глаг. перех. быть не в состоянии, не мочь; не иметь возможности.

kas'ośma  глаг. comp. (kas+ośma) опуститься; запрыгнуть (на что-л.).

k'aśpa = p'ahno  нареч. ¤ or'e  t'o ~  ровно три дня.

kas'u = kas'uf, kas'ux * ZH

kasu, kaśu  глаг. помочь.

kasu = k'aśpa ¤ tu t'o ~, re t'o ~ okaj'an man'u  два-три дня (я) провел; tu t'o ~ it'ere an  два дня (я) жду (их).

kaś'uf  сущ. уполовник; поварешка * DM

kas'ufp  сокр. = kas'ufpa.

kas'ufpа  (kas'ufpa 'an) глаг. шагать; ступать, наступать.

kas'ufpa 'anko  гер. когда (он) ступал см. kas'ufpа.

kas'ufp-'anko = kas'ufpa 'anko.

kasuj  глаг. помочь * NS

kasuka  comp. (kasu+k'ajki) все больше, еще больше  ¤ r'am ~  (я) все больше думаю.

k'asuma  сущ. кремень * DM

kasure  глаг. перех.  превзойти; превысить ¤ in'upuru ~  силами превосходит меня.

kasuripe  comp. превосходящее (более сильное) существо.

kas`urujk'onno  нареч. comp. все дальше, еще дальше, дальше и дальше ¤ ~ makap'an man'u  я подымался все выше и выше.

kas'ux  сущ. поварешка * ZH

k'ata  п-лог на (поверхности чего-л.); на (чем-л.); на (что-л.); по, вдоль по (чему-л.); к, в, по направлению к ¤ nup'uri ~ на горе; ru ~ sap'an  по дороге иду; t'oj ~  на землю; k'ampe ~ nuj'e hemak'a  записал на бумаге ( на бумагу); iś'eturu ~ t'ata-t'ata  по моей спине похлопывает * PM; DM

kato-nisoro  фольк. мужская туча * PB

k'atu (k'atuhu)  сущ. внешность; вид, наружность; образ, манера; вид, форма * PM; DM

k'atu  в функ. прил. подобный; внешне похожий, похоже выглядящий.

kat'u = k'atu ¤ ~ ven  плохо выглядящий.

kat'un  прил. внешний, относящийся к внешности.

kat'unru (kat`unruh'e)  сущ. comp. вид, внешность, наружность, обличье.

kat'untu (kat'untuhu) = kat'unru/he ¤ 'axkaś ~  походка, манера ходить.

katuri  сущ. бедро * DM

katu v'en  плохо выглядящий; бедного вида; плохой внешности.

k'aure  сущ. оштол для нарты * DM

k'auri  прил. сухой, высохший ¤ ~ ć'ate  сухие ветки.

k'ava  п-лог из; с (чего-л.); от ¤ ќ'enaś ~  из лесу; metox-ś'iri ~  с высоких гор; taj śir'un t'oj ~  с этой бедной земли; j'oitax-~ с полки * PM; PB

k'ava  п-лог по ¤ śet'uru ~ nam v'axka ankot'ata-t'ata  по спине холодной водой похлопываю * PB

kav'arihi  нареч. яп. вместо, взамен.

kax = kap  сущ. ¤ kam'ui ~ kor'o p'inni  ясень с прекрасной корой.

kax > ~ mośe  волокно крапивы (сырье) * PS

k'axka  comp. (kap+ka) сущ. иноск. внешность; обличье.

k'axka tur'ep  ежевика * DM

kaxќema сущ. арх. мать ¤ ekoro ~ ekoro ommo  твоя мать-старуха * PB

k'ax kir'o  обувь из рыбьей кожи.

k'axkoma  сущ. кисет.

k'axkomo = k'axkoma.

k'axpa  сущ. кисет * ZH

k'axta  глаг. высекать огонь (кремнем).

kaxt'ajki  гер. (он) высек огонь когда см. k'axta.

ќ'e: = ќeś.

ќe  глаг. стругать (напр., inau); сдирать, обдирать, чистить, счищать.

-ќe = -ki  част., знак перех. глаг.

-ќe > tan asiś to-~  в этот новый день * PB

ќ'e:  межд. в повествовании для привлечения внимания, усиления впечатления, поощрения ну! * PM; DM

ќećarasno (ќećarasno an)  глаг. быть довольным, удовлетвориться * PB

kećiun'o > nejp'a ~ ik'ax kor'ope isitas`aer'e kus'u, nax e  в этом году подобное мне существо, чтобы меня заменить, так говорит (он) * PB

ked'a = keta  сущ. звезда * DM; SL

-ќehe = -ќeta.

-ќehe = -he  в сущ.

ќej  сущ. череп * PB; DM

kejtomu  сущ. нрав; обычай * DM

ќ'ejtum = ќ'eutum.

ќem (ќ'emhi)  сущ. кровь ¤ ~ as'in  кровь идет * PM; DM

ќ'ema (ќ'emaha, ќ'emahaćin)  сущ. нога; ножка, опора, подставка * PM; SP

kem'a  сущ. нога ¤ ~ suj'e  шагать * DM

ќem'axto  comp. дождь крови.

ќ'emha = ќ'ema/ha.

ќ'emi  прил. необычайный; выдающийся.

ќ'emi an = ќ'emi.

ќ'enaś  сущ. лиственная роща, лес; лес в долине, пойменный лес; лесная долина; поросшая лесом низина * PM; PB; DM

kenćići  сущ. фехтование на палках у сах. айнов * DM

ќ'ene  сущ. арх. ольха.

ќ'ene  конт. > it'omo ~ h'anne ex man'uj  в мою сторону не пошел.

k'eńkuta  сущ. регулы, месячные * DM

ќ'enram,  сущ. голод.

ќ'ento  сущ. дымоход; труба землянки.

ќentomuśpe  сущ. женская сумочка * PS

ќ'entram, ќ'entram = ќ'enram.

ќeor'o  сущ. мозг * PB; DM

ќep  сущ. глина.

ќ'epun  прил. глиняный.

k'era  сущ. вкус ¤ ~ an  вкусно; ~ ven  невкусно * DM

ќer'aj  сущ. сочувствие; симпатия.

ќer'aj k'ajki  prep. из-за того, что.

ќer'ajbo-kusu = ќer'aj-kusu.

ќ'eraj-kusu, ќer'aj-kusu   prep. благодаря (этому, тому что) post. благодаря (тому, что...); вследствие (того, что...); из-за (того, что...).

ќer'aj-kusu ќ'ehe = ќer'aj-kusu prep.

ќer'aj nax k'ajki  воскл. вот и хорошо! ну и отлично!

ќer'ajpo kusu = ќer'aj kusu.

ќere  сущ. нога.

ќer'epoxp`e (ќer'epoxp`ehe, ќer'epoxp`ehećin)  сущ. пятка ¤ ~ t'e-tara k'onno  босиком (букв. белые пятки имея).

ќeś 'eśehe)  сущ. конец, край, окраинаконечность; "хвост", зап. или южн. часть о-ва; зад * PM; PB

ќeś  прил. концевой; относящийся к концу, краю; поздний.

ќes'an  прил. каждый, всякий * PM; DM

ќesan p'a  каждый год, ежегодно.

ќesan p'a aś'inko  каждый год, ежегодно.

ќes'anra  сущ. ухо.

ќes'antexko  в функ. нареч. ежедневно.

ќesanto  в функ. нареч. ежедневно.

ќes'anto 'exko = ќes'antexko.

ќes`anton'e, ќes'an ton'e = ќes'antexko.

ќes'anton`e t'okhi  ежедневно.

ќ'eśehi  = ќeś/ehe.

ќeś'eќet'a  иноск. ныне живущий потомок; потомственно живущий; продолжающий жить там же, где жили предки.

ќ'eśeva  п-лог с конца, с краю, с боку от.

ќ'eśpa  нареч. каждый год, ежегодно.

ќ'eśpa aś'inko  каждый год, ежегодно.

ќ'eśp aś'inko = ќ'eśpa aś'inko.

ќeśt'a  п-лог  у, возле; на конце; с краю ¤ 'unźi  возле очага.

ќ'eśta aś'inko  нареч. ежедневно.

ќ'eśto 'anko = ќ'eśta aś'inko.

ќeśt'ono  нареч. недавно.

ќ'eśua= ќ'eśva.

ќ'eś ukur'an  поздно ночью.

ќeśum  сущ. скрип.

ќeśun  прил. конечный, концевой; крайний; относящийся к концу, краю ¤ ikot'an ~ śek'ux ut'ara  молодые люди с края моего селения.

ќ'eśuś  конт. > śek'uma ~ kam'ui   бог, владеющий  краем гор.

ќ'eśva  comp. с конца, с края.

ket'a  сущ. звезда ¤ ~ muk'aś  падающая звезда * DM

ќet'a, -ќeta  п-лог в, на (чем-л.); у, рядом с, возле (чего-л.).

-ќeta  in comp. = ќet'a, -ќeta  п-лог.

k'eteri  сущ. лиса-чернобурка * DM

k'etoj = ćetoj  сущ. белая глина, добавляемая в пищу * DM

ќet'utu  глаг. дотягиваться; достигать; касаться.

ќ'eu (ќ'euhe)  сущ. тело; труп.

ќeururu  сущ. поэт. = m'asara лукоморье, морской берег.

keutomo  сущ. страсть; желание; намерение * DM

ќ'eutu = ќ'eutum ¤ tu-nun'o ~ an'ekote kar'a  зажил в большом довольстве.

ќ'eutum  сущ. память, сознание; воля; мысль, сознание; чувство, желание.

ќeut'unne  сущ. мысль; замысел.

ќev = ќeu.

-ќeva  in comp. из(вне), от, с (чего-л.).

ќe-va = -ќ'eśva.

ќevat'aj (ќevat'ajhe)  comp. (ќeu+ataj) сущ. вира, штраф за убитого человека * PM; DM

ќeve (ќev'exći)  глаг. прогнать, изгнать; выставить; отослать.

ќev'exći см. ќeve.

ќ'exќe  глаг. перех. сломать.

ki  сущ. трава; сухая трава, сено, солома; осока * PM; DM

ki  сущ. жир.

ki  сущ. вошь.

ki (ank'i, k'ići, k'ite/k'iva)  глаг. делать, действовать; производить; создавать; готовить; поступать; выполнять, исполнять ¤ 'ojna... uk'o~śi man'u  легендарные песни... друг другу (они) исполняли.

ki  служ. глаг. для образ. глаг. заверш. ¤ t'ara an'~ man'u  (я) увидел сон.

ki (ank'i, k'ite)  мод. глаг. смочь; стать ¤ tunak'aj... ta 'ajnu 'oskoni k'ajk h'anne ~  олени... того айна догнать не смогли; n'eja n'iśpa ej`ajeśi'ante 'e: k'ajk h'anne ~  этот богач обиделся и не стал есть.

-ki  част., превращающая неперех. глаг. в перех.

-ki  in comp. заставлять * DM

ki'anne = kij'ane.

k'ići  см. ki глаг.

k'ićite  деепр. прош. вр. мн. ч. (они) сделав см. ki глаг.

ki j'ajne  гер. делал когда см. ki глаг.

kij'ane  прил. старший ¤ ~ po  старший сын; ~ maxp'o  старшая дочь * PM; DM

kij'anek = kij'ane.

kij'anne = kij'ane.

kij'anua, ki-j'anua  глаг. повел. мн. ч. делайте см. ki глаг.

k'ijnu  сущ. топь, болото * DM

kiќe  сущ. стружки * SP

k'iќe  гер. (он) сделал когда см. ki глаг.

k'iki > nax 'an-kusu, tem'ana an~ p'irika het'aneja?  раз так, (то) что надо сделать (чтобы было) хорошо?

kik'iri  сущ. насекомое.

k'ikkiri  сущ. насекомое; червь * DM

k'ikun  prep. прич. действующий; делающий см. ki глаг.

kim  in comp. горный лес, тайга.

kimaśi  глаг. мн. ч. (они) отправляются в лес, на лесной промысел; (они) промышляют в тайге, таежничают.

kim'atek  прил. ужасный.

kim`atek'ambe  comp. страх, испуг ¤ ~ ann'eva  (я) став испуганным.

kim'atex  глаг. испугаться ¤ kim'atex turano со страхом.

k'imo = k'ino.

kim'ojkan  прил. охотничий ¤ ~ t'uhe  охотничья тропа.

kim'ojki  сущ. лесная охота.

kim'ojki (kim'ojkixći)  глаг. перех. таежничать, охотиться в лесу.

kim'ojkiќe  гер. таежничал когда, охотился в лесу когда см. kim'ojki глаг.

kim'ojkixći  см. kim'ojki глаг.

k'imoro-'untara = kim'un-ut'ara * DM

k'impeka  нареч. лесом, по лесу.

kim'uj = kim'um (ass. j + s) > ~ ś'iri  лесной край, лесная местность.

kimuk'ajnu = oќen.

kim'umpe  сущ. лесная добыча, лесная дичь, гл. обр. медведь.

kim'un  прил. горный; лесной; таежный.

kim'un-ut'ara  жители горной тайги, верховьев рек * DM

kin'a  сущ. любая высокая трава; пучка, борщевик; тростник * PM; SL; DM

k'ina, kin'a  конт. кроме > ik'ua n'ejpeka, t'ani 'oxta eom'an moś'iri hene ~   охотиться на нерп везде, кроме острова, на который ты сейчас ходил.

kin'a kaufn'e  малина * DM

kin'eni  сущ. бот. вяз; ильм * DM

k'ino  нареч. ф. от глаг. ki делать ¤ an'okaj t'oxseka ham'an ~  я заставляю (себя) не спать.

kin'opi-arak'a  почечная болезнь * DM

kinta  сущ. март * ZH

k'inta  сущ. апрель.

k'inta  нареч. в лесу; среди леса.

k'inuf  сущ. луг * DM

k'ipe (ank'ipe, k'iśipe)  глаг. comp. в значущ. то, что делают... ¤ h'uśko k'iśipe eć'aśkoma  учить тому, что делали предки.

k'iperi  сущ. крутой, высокий берег моря * DM

kip'iri  конт. > os'ane ~  одинокая гора.

k'ira (k'ira 'an, kir'axci, kir'ava) глаг. сбежать; убежать; побежать.

kir'a 'ajnu  беглец * DM; PB

k'ira 'ani  бегом см. k'ira.

k'ira 'ante  деепр. прош. вр. (я) побежав, убежав см. k'ira.

kira'j  сущ. гребень, расческа * DM

k'ira-j'an  глаг. повел. мн. ч. бегите, убегайте см. k'ira.

kir'ajќe  гер. (он) бежал когда см. k'ira.

k'ire (k'irehe)  сущ. колено.

k'ire  глаг. перех. принуждать, вынуждать, заставлять делать см. ki глаг.

k'iren  сущ. нивх. тунгус, эвенк * PM; DM

kiri > in'au ć'uf ~ ane kar'a-kar'a  мы для тебя приготовили инау * PB

kiri (kirihe)  сущ. поперечина (лодки).

kir'o (kir'oho, kir'ohoć`in)  сущ. сапог; унт, торбас; обувь * PM; DM

k'irho = kir'o/ho.

kir'or  сущ. удовольствие; радость.

kir'or (kir'or an)  глаг. испытывать удовольствие, радость.

kiror'o  сущ. мощь, физическая сила; здоровье * PM; DM

k'iru  глаг. повернуть; развернуть; перевернуть (обратить назад).

kiru  in comp. повернуть.

kis'an  прил. каждый, всякий * DM

kiś'anta = ќeś'anra.

kis'ara (kis'arahu, kis'arahućin)  сущ. ухо.

k'isara  сущ. ухо * DM

kis'ara p'uj  ушное отверстие, ушная раковина.

kiś'arhu = kiś'ara/hu.

kiś'aruhu = kiś'ara/hu.

k'iśći   см. ki глаг.

k'iśćiќe  гер. мн. ч. (они) сделали когда см. ki глаг.

kiś'erhi = kiś'eri/hi.

k'iseri = kiś'eri/hi * DM

kiś'eri (kiś'erihi)  сущ. яп. курительная трубка.

k'iśeva  деепр. прош. вр. мн. ч. (они) сделав см. k'i глаг.

k'iśeva  конт. > S'amaje-kur'u mat'apa t'ura juf ś'e ~ sap'aśi  Самайекуру с младшей сестрой, груз медвежьего мяса неся, приходят.

k'iśi = k'iśći  см. ki глаг.

k'iśipe > h'usko ~  сделанное предками см. k'ipe.

kiś'iri = kiś'eri.

kiś'iri om'ani  футляр (чехол) для курительной трубки.

k'iśiva = k'iśeva  см.  ki глаг.

k'iśma (ank'iśma, k'iśmaxći)  глаг. овладеть; задержать; захватить;  остановить * PM; DM

k'iśmaxći  см. k'iśma.

kit'aj (kit'ajkhi)  сущ. вершина (горы); верхушка (дерева); верх; крыша * PM; DM

kit'ajќehe = kit'aj/khi ¤ n'aj ~  верховье реки.

kit'ajќeta, kitajќet'a, kit`ajќet'a  п-лог поверху, вéрхом; на верхушке ¤ k'ane p'inni ~  на верхушке железного ясеня.

kit'ajќhe = kit'aj/khi.

kit'ajkun  прил. вершинный; верхушечный; верховой; относящийся к верху, к верховью,  к крыше.

kit'e  сущ. наконечник гарпуна tun'a * DM

k'ite  глаг. перех. добиться; заставить сделать см. ki глаг. ¤ anet'unne jaxk'a, ut'ara ~ man'u  хотя я не разрешила, они добились.

k'ite  деепр. прош. вр. см. ki  глаг. ¤ ah'uf rus'ui an'axka, ham'an ~ kuć'a s'ojta okaj'an man'u  хотя (я) хотел войти, (но) не сделав (этого), снаружи хижины оставался.

kit'o  сущ. черемша ¤ ~ j'am  лист черемши * DM

k'iuta  сущ. апрель * DM

kiuta  сущ. март * RU

k'iva  деепр. прош. вр. см. ki глаг.

k'iva  глаг. повел. ед. ч. давай! действуй см. ki глаг. * PB

ko  сущ. порошок; пыль * PM; DM

ko  in comp.= k'oći.

ko  in comp.= kor'o.

ko-  част., преф. глаг., глаг. ф. и др. ч. р. со знач. н. д.; заменяет падежн. п-лог при суб. дейст. ¤ jajkot'an ~xoś'ipi = jajkot'an 'oxta xoś'ipi  в свое селение возвратиться; ahup'an, an-kor'an toxt'o an~vebeќer'e...  я захожу (и) говорю своей матери...

ko-  част., преф. глаг., глаг. ф. и др. ч. р. со знач. присоединения: с- (со-), к-, при-, про- ¤ ~'axkaś  прохаживаться; ~śin'a  соединять; ~h'eun  прикоснуться; ~jajoć'ive  прилечь, притулиться; ~irit'aku  сородич; ~ć'uki  к осени, до осени.

ko- = -uko  глаг. част. со знач. совм. дейст. * DM

-ko  част., знак гер. со знач. когда ¤ 'inkara 'an~...  (я) посмотрел когда...

-ko  in comp. к (в направлении) ¤ ko'ene (ko+ene)  к нему; к ним; к кому-л.

koah'un  глаг. н. д. зайти, войти см. ah'un ¤ m'oru ~  зайти в дом * PB

koah'unte  глаг. перех. н д. проникнуть, влезть см. ah'un.

ko'ampaći  глаг. н. д. мн. ч. (они) берут; несут см. 'ampa.

ko'arupun  глаг. н. д. побежать ¤ j'uxќe t'ereќe ~hi  очень быстро (я) бегу.

ko`arurenk'a  глаг. н. д. привести в порядок; расположить (симметрично, по какой-л. системе); установить, расположить  см. ur'enka.

ko'aś  глаг. н. д. (вместе) сидеть см. aś ¤ ut'ara ~ man'u  люди сидели (вместе).

koaś'in (ankoaś'in)  глаг. н. д. выйти  см. aś'in.

koas'ur (ankoas'ur)  глаг. н. д. сообщить см. as'ur.

ko`axkas'an  глаг. н. д. (я) прохаживаюсь см. 'axkaś ¤ her'onneno mus'anќe ~  у передней стены (в доме), подметая, прохаживаюсь * PB

koć'aruven  глаг. н. д. ругать ¤ hem'ata set'a ~?  какая собака (меня) ругает? * DM

koćaśśe  глаг. н. д. проскользить; скатиться * PB

k'oći (k'oćihi)  сущ. место; местность; место; яма * PM; DM

koć'uki  конт. > ~ e am poh'o anekanramunu  до осени прихода моего сына дожидаюсь * PB

koeh'anќe  глаг. перех.  приближаться, близиться * PM; DM

koeh'anќeno  нареч. возле, близ.

koeh'anќeno  нареч. в функ. п-лога  близко к ¤ 'ajnu ~ sap'axći  они спустились к айнам.

koek'ari  глаг. н. д. повстречать, встретить; встретиться; столкнуться * см. ek'ari.

ko'ene  comp. (ko+ene)  п-лог к кому-л., к чему-л.

ko`erikitan'aś  глаг. comp. н. д. высоко простираться.

ko`eunkan'e  деепр. наст. вр. исходя; распространяясь (о звуке, свете).

kohe'axte (`ankohe'axte)  деепр. прош. вр. понурившись, повесив голову.

kohek'aj (kohek'ajexći/kohek`ajexć'i)  глаг. совм. состариться см. hek'aj глаг. ¤ ene 'utara ~exći, n'axte raj'axći  так они старятся и затем умирают.

kohek'iru  глаг. н. д. повернуться; обернуться, оглянуться.

kohek'iru  конт. > m'axneku 'ita ~ 'ajnu ne 'ampe ejajt`uparep'e t`an'e мужчине уступать речам женщины - (вот) опасное дело.

kohek'iru j'ajќe  гер. когда (он) оглянулся, обернулся см. kohek'iru.

kohekir'ujќe  гер. когда (он) оглянулся, обернулся см. kohek'iru.

koh'ene  конт. > annuk'ar 'ampe ram 'onnajta anem'ina rus'ui va-k'ajki, ham'an ~  видя это, (я), хотя в душе рассмеяться хочу, не делаю (этого).

koher`autexk'a  глаг. перех. н. д. склонить голову; наклониться, склониться.

koh'eun  глаг. н. д. прикоснуться, притронуться.

kohn'eku  сущ. зять.

kohn'ekux =  kohn'eku.

kohok'uj  глаг. н. д. загореться, зажечься см. hok'uj.

kohon'oja  глаг. н. д. извиваться; вилять (хвостом).

kohor`axtexk'a  глаг. перех. н. д. грузно опуститься, плюхнуться (сесть).

kohoś'ibi = kohoś'ipi.

kohoś'ipi  глаг. н. д. возвратиться см. hoś'ipi.

koh'o toќ'eśne = koh'ox toќ'eśne.

koh'ox toќ'eśne  с наступлением заката, с приближением вечера.

koh'um ep'usu  конт. > moś'in h'ośќehe kam'ui śin'ox ~ до середины земли достигает (распространяется) звук развлекающегося бога.

koić`aramoxt'e  глаг. перех. н. д. безмолвно разинуть рот.

koip'aśte  глаг. перех. н. д. разыскать, отыскать.

koiritaku  сущ. собир. родня; родственники, сородичи * DM

koiś'am  глаг. отриц. н. д. ¤ ...kam'ui-mat'apahene ajj`ajkot'onka kam'ui mat'apa ~ r'uhene  ...богини, мне подходящей, (такой) богини не было.

koiś'anќepo  глаг. comp. н. д. поэт. покровительствовать, охранять, опекать.

koj  сущ. волна, волны; прибой * PM; DM; RU

kojajaxte = koj'akuś.

koj`ajeśirik'a (koj`ajeśirik'a an)  глаг. возв. перех. н. д. обновиться; превратиться; перевоплотиться.

koj`ajeśoxќeść'i  глагозв.  перех. мн. ч. н. д. (они) садятся на (свои) циновки.

koj`ajetes'u  глаг. возв. н. д. встать, подняться (на ноги).

koj`ajetesus'u = koj`ajetes'u.

kojajipit'unte, koj`ajipit'unte  глаг. перех. н. д. окрепнуть, подкрепиться; укрепиться; исцелиться.

koj'ajkuś (ankoj'ajkuś, koj'ajkuśaś`i) = koj'akuś * PM; DM

koj`ajmosos'o  глаг. возв. н д. проснуться.

koj`ajnintas'a  глаг. возв. н. д. быть благодарным.

koj`ajnokokar'a  глаг. возв. н. д. принять вид, образ, внешность; воплотиться, превратиться.

koj`ajnur'oxte (ankoj`ajnur'oxte)  глаг. возв. перех. н. д. опуститься, присесть; притулиться см. rox глаг.

koj`ajoćiv'e  глаг. возв. н. д. опуститься; прилечь; улечься см. oć'ive.

koj`aj'ośkire  глаг. comp. возв. предлагаться первым (кому-л.).

koj`ajpitunt'e = kojajipit'unte.

kojajr'ajki  прил. благодарный ¤ 'enćiu ~  благодарный человеку.

kojajr'ajki  глаг. возв. н. д. быть благодарным.

kojajramat (kojajramate)  глаг. возв. н. д. отдавать предпочтение, предпочитать; придерживаться * PB

kojajramate  см. kojajramat * PB

kojajr`ameć'anka (kojajr`ameć'anka an)  глаг. comp. расхотеть, передумать.

kojajram`ekom'o (koj`ajram`ekomoxś'i)  глаг. возв. н. д. не быть в состоянии помочь.

koj`ajśip'orore  глаг. возв. перех. н. д. взять себя в руки; пересилить себя; сдержаться; овладеть собой, восстановить самообладание.

koja-koj'a  глаг. взбалтывать * DM

koj'akuś (ankoj'akuś, koj'akuśaś`i)  глаг. н д. не мочь, быть не способным, не в состоянии.

koj'akuś  в функ. нареч. невозможно; нельзя ¤ t'ani om'an ~  сейчас отправляться нельзя * PM; DM

k'ojki (k'ojki an, k'ojkixći)  глаг. бить; добывать на охоте; ловить (рыбу), охотиться (на соболей) * PM; DM

k'ojki 'anua  деепр. (я) поймав (рыбу) см. k'ojki.

k'ojkići = k'ojkixći см. k'ojki.

k'ojkixći  см. k'ojki.

kojohaista (kojohaista an)  глаг. н. д. ждать, ожидать * PB

k'ojta  глаг. н. д. окликнуть, позвать; сказать см. it'a.

k'ojtax = k'ojta.

koj'ufќe  конт. > Ot'aśtun n'iśpa śer'emax ~ 'an  хранитель отасютского вождя - сильный.

kok'aje  глаг. н. д. сломать, поломать.

kok'ajo  глаг. н. д. закричать см. k'ajo.

kok'ana  глаг. н. д. попросить.

kokar'a (ankokar'a, kokar'axći)  глаг  н. д. сделать (что-л. кому-л.) см. kar'a ¤ sum'ari ut'ara T'urupun n'iśpa r'amhu ~xći man'u  лисицы турупскому богачу мысль внушили.

kokari  > paś ~  красить черным * DM

kok'aśmaќe (ankok'aśmaќe/ankok`aśmaќ'e)  глаг. перех. н. д. быть не в состоянии, не мочь; не иметь возможности см. k'aśmaќe.

kok`axkap'a  глаг. н. д. изломать, попереломать.

koko = kohn'eku.

kok'uj  глаг н. д. наколоть, наколотить, разбить на куски см. kuj глаг.

kom = kon (acc. перед b, m, p)  сокр. = kor'o.

kom`ajnatar'a  глаг. н д. (друг о друга) греметь, бряцать.

kom`ajnatar'a-kane  деепр. наст. вр. (друг о друга) гремя, бряцая см. kom`ajnatar'a.

komak'an (ankomak'an, komak'axći)  глаг. н. д. подниматься, идти вверх см. mak'an.

komakap'axći  глаг. мн. ч. н. д. (мы) (вместе) взбираемся, поднимаемся см. komak'an.

kom'aќe  глаг. н. д. исчезнуть, скрыться.

kom`akoraj'e  глаг. н. д. положить, сложить, поставить вверху см. m`akoraj'e.

kom'ava (ankom'ava, kom'avaxci)  глаг. н. д. жрать; жадно есть; утолять голод см. m'ava глаг.

kom'avaxci  см. m'ava глаг.

k'omun  сущ. мусор, сор; пыль; хлам.

kon  сокр. = kor'o принадлежащий, относящийся к кому-л. или чему-л.  ¤ Sam'ajekuru ~ tur'eśi  младшая сестра Самайекуру.

konanaśi  глаг. н. д. (они) окружают * PB

k'onde (ank'onde, k`ondexć'i)  глаг. перех. дать; предоставить; позволить.

k'ondy (ank'ondy, k'ondyxći) = k'onde.

k'onkani  сущ. яп. золото.

konk'ani  сущ. яп.  золото * DM

k'onkeni  сущ. жимолость * DM

k'onko  сущ. побрякушка, погремушка; бубенец; колокольчик * DM; ZH

k'onna  comp. (koro+na) неперев. ¤ t'ani nax ~ kam'ui nerok'ambe aner`amiśkar'i  тогда я еще не знал, что это какой-то бог.

k'onno, -konno (koro+no)  нареч. ф. глаг. иметь.

k'onno  конт. > kas'uruj ~ еще дальше; все дальше и дальше.

k'onno  в знач. когда ¤ an'okoho t'ura r'ija-~  когда (мы) с моим мужем перезимовали * PB

k'onnu, -konnu = k'onno  нареч. ф.

kon'oxrikipuni  comp. > n'iśkan kotor'o ~ k'anne  in'on it'a kośij'upu-k'anne an  с подбородком, поднятым к облакам, молясь горячо, (он) стоит.

kont'a (kont'aha, kont'ahaćin)  сущ. конец; конец развилки на tuguśi * PB

kontake = kont'a/ha * PB

k'onte (ank'onte, k'ontexći) = k'onde * PM; DM

k'onu = k'onno ¤ jajr'enka ~  довольный.

kon'unќe (ankon'unќe)  глаг. перех. н. д. выбирать см. n'unќe.

kon'upuru (`ankon'upuru)  глаг. н. д. нравиться; любить.

kon'uxci  глаг. мн. ч. н. д. (они) слышат см. nu глаг.

kooć'iu  глаг. н. д. совокупляться см. 'iu.

kooć'ive глаг. н. д.  положить возле, сложить вместе, уложить; приложить, приставить; прислонить см. oć'ive.

kooć'ive-j'an, kooćiv`e-j'an  глаг. н. д. повел.  мн. ч. кладите; положите см. kooć'ive.

koom'an  глаг. н. д. прийти; наступить (о времени); достигать, доходить см. om'an ¤ ~ ir'esќe ćk'a it'aka h'auhe  достигающий меня голос разговора птиц, меня воспитывающих.

koom'an-kane  деепр. наст. вр. подходя; наступая (о времени) см. om'an.

kop'ajkarekina  гер. арх.= kop`ajkarikh'e * PB

kop`ajkarikh'e  гер. в функ. нареч. накануне весны, перед весной; к весне.

kop'ajќe (kop'ajќeśi)  глаг. перех. н. д. подняться, встать; отправиться.

kop'ajќeśi   см. kop'ajќe.

k'općo  глаг. орок. охотиться с собакой; син. śet'a kim'ojki.

kopć'ojќe  гер. охотился с собакой когда см. k'općo.

kop'irika  глаг. н. д. выгадать; сделать хорошо.

kop'irika  конт. > aneib'e ~ ok'aj ank'i  я, хорошо питаясь, стала жить.

kopirikare  глаг. перех. н. д. щедро одарить; облагодетельствовать см. kop'irika.

kopo  конт. > ~ kor'oći  (они) (с ними общих) детей имеют.

kopoj'aśќe  глаг. перех. н. д. испачкать.

kop'oje  глаг. н. д. выпачкаться; испачкаться.

kopor'ono  глаг. н. д. множиться; прибывать; увеличиваться в числе; собираться во множестве ¤ 'ajnu ~ много людей собирается.

kop'unte  глаг. перех. н. д. приветствовать.

kop'unźi  сущ. зола очага.

kora = kor'aćino.

kor'aćino  нареч. подобно; как будто, словно, точно ¤ ć'iś ~ словно плача.

kor`ameven'uś  глаг. comp. н. д. (букв. душу берет плохое) почувствовать себя плохо.

kor'amuf  глаг. н. д. подшутить; надсмеяться.

kor`amup'ete (kor`amup'ete an)  глаг. н. д. не знать, не понимать.

kor`amuś'ine, kor`amuś'inne  нареч. спокойно, безбедно, без волнений.

kor'asne  нареч. никогда ¤ ~ n'u iś'am  никогда не слыхал * DM

k'ore (ank'ore)  глаг. перех. дать.

kor'enka (ankor'enka, kor'enkaxci, kor'enkate)  глаг. н. д.  согласиться см. r'enka.

kor'o (ankor'o, kor'oxći, kor'ote/kor'ova)  глаг. иметь; владеть; обрести; брать; распоряжаться, управлять; содержать * PM; DM

kor'o  служ. глаг., знак заверш. дейст. ¤ ap'a 'uśpe an'ujna~, anć'axќe man'u  взялся за дверную ручку, открыл (дверь); hem'axpa ~  (он) закончил.

kor'o  зам. мест. свой; принадлежащий кому-л.; чей-л. ¤ ~ ćiś'ehe 'oxta t'ura mak'an  в свой дом с (ним) идет; ćiś'e kor'o m'ajne... ~ om'ajhe ko-jajoć'ive  хозяйка дома... на свою постель ложится.

kor'oći = kor'oxći, см. kor'o глаг.

kor'o hon  забеременеть * DM

kor'o-kanne, koro-k'anne, kor`ok'anne  деепр. наст. вр. имея; владея см. kor'o глаг.

kor'ope (kor'opehe, kor'opehećin, kor'ope ut'ara)  сущ. собственность; дорогая вещь; драгоценность; ценность; добро, имущество * PM; DM

kor'ośi = kor'oxći, см. kor'o глаг.

kor'ova  см. kor'o глаг.

kor'ox = kor'o глаг.

kor'oxći  см. kor'o глаг.

kor'oxćite  деепр. прош. вр. мн. ч. (они) заимев см. kor'o глаг.

kor'ura  глаг. н. д. привести см. r'ura глаг.

kosak'iќehe  нареч. летом; с наступлением лета.

kos'an (ankos'an, kosap'axći, kos'anua)  глаг. н. д. пойти, спуститься; подойти, приблизиться; влететь, слететь, прилететь (сверху вниз), опуститься; появиться, возникнуть; оказаться см. san глаг.

kos'anu  глаг. н. д. опуститься; снизиться; слететь вниз * ¤ n'eja kam'ui 'ajhe  koś'iśtax ~ эта божья стрела влетает.

kosap'axći  см. kos'an.

kos'ax  глаг. н. д. кр. ф. = sap'axći ¤  ~ h'auhećin ann'u man'u  я слышал голоса подходивших (спускающихся) (людей).

kośeruś  глаг. н. д. явиться; появиться см. śeruś.

kośić'ax-ćaku  глаг. многокр. н. д. бояться, опасаться, беспокоиться ¤ n'exka ham'an ~ okaj'an  ничего не боясь, живу.

kośij'upu  глаг. возв. н. д. стараться; усердствовать; упорствовать; радеть; стремиться; силиться (что-л. сделать) см. śij'upu.

kośij'upu-k'anne  деепр. наст. вр. стараясь; усердствуя; упорствуя; радея; стремясь, силясь (что-л. сделать) см. kośij'upu.

kosin'a  глаг. н. д. связывать см. sin'a * DM

kośinn'unuka  глаг. н. д. рит. спрятать, завернув.

koś'iri  конт. > ~ p'iu kos'anu  (стрела) со свистом "пиу" влетает.

kośirik'unejќe  гер. когда стемнело.

kośiruk'unejќe = kośirik'unejќe.

kośiruk`untuќ'e = kośirik'unejќe.

koś'iśtax  глаг. н. д. выстрелить ¤ n'eja kam'ui 'ajhe ~ kos'anu  эта божья стрела выстрелила.

kośiśt'ono, koś`iśton'o  нареч. на рассвете.

kośiśt'ono tur'ano  с наступлением утра.

k'ośma (k`ośmaćih'i, k'ośmaći ut'ara)  сущ. жена родственника, напр., брата; невестка; тетя (жена дяди).

k'ośmaći = k'ośma.

kośne  прил. легкий ¤ ram ~  легкая душа, т. е. мягкий нрав * PB

kos'ondo (kos'ondo ut'ara)  сущ. яп. шелковая одежда; праздничный наряд; дорогое одеяние; шелк; парча * PM; DM

kos'onto = kos'ondo * PM; DM

kos'umbu = kos'umpu * DM

kos'umpu  сущ. шаманный бог * DM

kota  п-лог по, в, во (что-л.) ¤ ekisaniś ~ t'ajke  ударить по виску * DM

kotam'a  глаг. прикладывать * DM

kot'an (kot'anhu, kot'anhućin)  сущ. селение, деревня, стойбище; округа; местность; страна; земля; край; мир.

kot'anhi = kot'an/hu.

kot'an-kar'appe  сущ. религ. творец, создатель * DM

kot'an s'iri  местопребывание, житье * DM

kot'anu = kot'an.

kot'an uturu  граница места; край земли * DM

kot'arata (ankot'arata)  глаг. н. д. передать; подать; отдать см. t'arata.

k'ote  глаг. перех. простираться; распространяться; достигать; распространять влияние; посылать, передавать ¤ 'e-koś ś'inta p'aќe c'ufki k'ote верхушки твоей синты солнечных лучей достигают * PB

kot'esu  глаг. н. д. защититься; заслониться; прикрыться см. t'esu.

kotex  конт. > ~paru-paru  подзывать (кого-л.) рукой.

kot'om  сущ. вид; взгляд.

kot'onno  нареч. прекрасно, превосходно, прелестно.

kot'onno (kot'oro+no)  нареч. в пределах, в границах, внутри ¤ hok'imo 'an ~ h'umhi am man'uj  был шум изнутри леса.

kot'or  сокр. = kot'oro.

kot'oro  сущ. край; передняя сторона; кромка; предел, граница ¤ n'iśkan ~  кромка облаков * PM; PB

kot'oro, kotor'o  сущ. брюхо; грудь; корпус, передняя или верхняя часть тела * PM; DM

kot'oro > śimak'an ~ makor'aje man'u  она придвинулась поближе.

kot'oru = kot'oro.

kot'oumpa ('ankotoump`a)  глаг. закрыть, преградить; отгородиться.

kot'oxta  п-лог до, вплоть до ¤ n'iśkan ~ до небес.

kot-oxt'a  конт. > in'au ~ ani-t'ura makap'axći  перед инау со мной идут * PB

kot'umi  глаг. н. д. сражаться, воевать, бороться см. t'umi глаг.

kotunte  сущ. эхо * DM

kotus'u  глаг. н. д. (совместно) шаманить, камлать см. tus'u.

kot'ufte = kot'uxte * DM

kot'uxte  глаг. перех. н. д. прилипать; целовать ¤ in'an ~ (он) (ее) лицо целует.

ko`utomośm'a  глаг. comp. совм. н. д. ударяться, биться друг о друга.

kov'en  конт. > t'ani p'axneno okaj'aniќe an'okho hem'ata h'ana ~  kus'u iki?  до сих пор пока жила, от моего мужа (разве) чего мне недоставало?

kov'ente (ankov'ente)  глаг. перех. н. д. изломать, разрушить, испортить; разорить см. v'ente.

kox  сущ. место; яма, овраг * PM; DM

kox = ko  порошок, пыль * PM; DM

kox  глаг. привязать.

kox сокр. = kor'o глаг.

k'oxka  нареч. опасно ¤ p'a p'iśke ~  считать годы опасно * DM

koxn'eku  сущ. муж родственницы, напр., сестры.

koxn'ekux  = koxn'eku.

koxoś'ibi (ankoxoś'ibi)  глаг. н. д. возвратиться, вернуться см. xoś'ibi ¤ j'aj -ćiś'e ~  в свой дом вернуться.

k'oxsa  п-лог вместо, заместо, за (кого-л.) ¤ eć'i ~  вместо вас.

k`oxsaket'a  нареч. рядом, возле, близко, вблизи ¤ ~ jap'an jaxk'a...  хотя я причалил рядом...

k`oxsaket'a  п-лог = k'oxsa.

koxś'akhe  нареч. близко, рядом; поближе; вплотную.

koxtuś (koxtuśihi) сущ. канат, трос; веревка ¤ ć'ibo ~ канат для причаливания лодки.

Kr'afto = Kar'axtu.

Kr'aftu = Kar'axtu.

Kr'ahtu = Kar'axtu.

ku  сущ. лук (оружие) * PM; DM

ku = kur'u  особа.

ku = kuf  пояс * PS

ku (ank'u, k'uxći, k'ute)  глаг. пить; курить.

ku   мест. я; prep. мой ¤ ~ r'esќe 'ampe  мной воспитываемое существо * PM; DM

ku'a (ku'aha)  сущ. палка, жердь; шест; посох, клюка * PM; PB

ku'ani  мест. я; prep. мой * PM; DM

ku'ani ku  об. > ~ n'ukara  я сам вижу * DM

kub'aba  глаг. укусить ¤ ~ va n'eno  укуси, что ли (обращение к медведю на празднике) * PB

kuć'a (kuć'aha)  сущ. хижина, шалаш, лачуга * PM; DM

kuć'an  сущ. медведица * PM; DM

kuć'apo  сущ. уменьш. шалашик см. kuć'a.

kući (kućihi, kućihićin) = kuf * PM; PB

kuf (kufhi, kufhićin)  сущ. пояс.

k'ufki  сущ. очаг.

kufkiśam  сущ. место возле очага.

k'ufpok  comp. под пояс, за пояс ¤ pon'iune n'iśpa tam'ambe ~ eć'iu man'u  младший вождь меч засовывает за пояс.

k`uftaćim'ore  глаг. перех. повсюду скитаться * PB

k'uftok  сокр. = k'uftoka.

k'uftoka  нареч. на спине; навзничь ¤ hok'oho ne 'ampe mać'ihi sam'aќeta ~ an  муж же рядом с женой на спине (лежит).

kuj  сущ. лиственница * DM

kuj  глаг. наколоть, расколотить, разбить на куски.

kuj-ni  сущ. лиственница * RU

k'ujra (ank'ujra, k`ujraxć'i, k'ujrate)  глаг. красться; скрытно передвигаться.

k`ujraś'i = k`ujraxć'i, см. k'ujra.

kuj-troko  сущ. янтарь * DM

ku k'a  тетива * DM

kuќ'eu (kuќ'euhe)  сущ. челюсть ¤ k'ana ~, p'oxna ~  верхняя челюсть, нижняя челюсть.

kuk'untara  сущ. мн. ч.  пьющие люди.

kum'a (kum'aha)  сущ. шест; вешало ¤ hem'oj ~ шест для вяления горбуши * PM; DM

k'umbe  сущ. копье * DM

k'umbe = k'umpe * DM

k'umbeka = k'umpeka.

k'umpe  знак буд. вр. глаг. ¤ ut'ara eh'au-komo ~ h'anne?  не будут ли люди сердиться?; uk'ojki an ~ hetan'ea?  будет ли война (драка)? * PM; DM

k'umpe (-kun+pe) > ik'onne ~, t'omine ~  драгоценные вещи, воинские принадлежности.

k'umpeka служ. глаг. заверш. буд. вр. ¤ paje-'an ~ h'anne n'anko  видимо, я не уйду; ć'okaj 'inći ven kar'a ćiki, h'annax kus'u p'irika ~ h'anne-n'anko  если я себе плохо сделаю, (тогда,) конечно, не станет хорошо.

k'umpeka = k'umpe k'ajki.

k'umpeka ene  конт. > an'okho r'aj orov'a t'ani p'axnono okaj'aniќe, `ajśićar'ojki ~ 'ankar iś'am  с тех пор, как умер мой муж, поныне живя, я прокормить себя уже не могу.

k'umpene, kumpen'e  знак  буд. вр. глаг. ¤ kor'o ~ будет иметь; t'ani 'aśi p'irika ~ тогда наконец будет хорошо; eći euć'aśkoma ~ вы сказание слóжите; sin'ene ek'i ~ один будешь; ek'ira ~  ты убежишь.

k'umpe n'e-ćiki  об. будет если.

k'umpe n'e-n'anko  об. > n'era ut'ara ki an'axka ene k'ajki, ut'ara n'iuќeś ~ что бы они ни делали (хотя), они не достигнут ничего.

k`umpenevan'a  поэт. = k'umpene ¤ ir'u ok'aketa nax ek'i ~, ćinќ'eu ćiśe e-ean  нашей дорогой ты будешь идти, в доме предков будешь жить.

-kun  суф., изм. глаг. в прич. или отглаг. прил. ¤ śeś'exka k'untara  греющие (бубен) люди (помощники шамана при камлании); eći j'ax-~ 'oxta  вы прибудете когда (букв. вы прибывшие когда) .

kun  зам. только что названного > pon'iune men'eko h'ariki so am man'u; kij'anne ~, anr'amu, m'axneku ś'imoj s'o am man'u  младшая женщина слева села; старшая, как я думаю,  справа села.

k'une  прил. черный.

k'une  нареч.= k'unne.

k'une-to = k'unne-to.

k'uni = k'une.

k'uni = k'unne  ночь * DM

k'uni-ćuf  сущ. луна * DM

kun'i  post. союз   что; чтобы ¤ p'irika ~ ku r'amu an  я думаю, что это (будет) хорошо; h'okho n'e-~ eśir`ajsuj'e (она) думает, что это ее муж; m'axneku it'akihi 'oxkajo er'amu śik'iru ~ anet'unne  нельзя, чтобы мужчина уступал речи женщины * PM; DM

kuni  знак буд. вр. глаг. ¤ or'akat ut'ara hośkik'ane ur'ajkixći ~  ороки первыми будут воевать; hem'aka ~ 'oxta  когда (вы) закончите; s'onno am-m'aći h'anne ~ в действительности (она) не (будет) моя жена.

kun'iśka конт. > anoќ'ere man'ujќe, an'e: ~ iś'am man'u  когда (всё) истратил, мне поесть (ничего) не было.

kunќeve (kunќevehe)  сущ. челюсть.

k'unkutu  сущ. мера обмена: десять соболей ¤ tu ~  двадцать соболей * DM

k'unne  прил. темный; черный * PM; DM

k'unne  нареч. ночью ¤ t'ono nej'axka, ~ nej'axka  и днем, и ночью.

k'unne-fur'ep  сущ. бот. черника * DM

k'unne-to  ночь (букв. темный день).

k'unne-van  сущ. раннее утро, время перед рассветом * DM

k'unte  конт. > iś'o ek'uf ~  облечь медведя в пояс * SP

k'upo  сущ. уменьш.  лук см. ku лук.

kur  сокр. = kur'u особа.

kur  сокр. = kur'u тень.

kur'aśno  прил. черный.

kur'aśno  прил. черный; страшный  * DM

kuraśnotr'ex  comp. прил. чернобородый * DM

k'ure  глаг. перех. дать пить, напоить; дать закурить см. ku глаг.

kurećiu  comp. (kuru+ećiu) глаг. н. д. опуститься на землю, достичь поверхности земли * PB

kur'i  сущ. тень * DM

kur'u (kur'uhu)  сущ. особа, персона, личность, лицо; мужчина, муж.

kur'u  сущ. поверхность.

kur'u  сущ. тень.

kur'u = kor'o  знак заверш. дейст. ¤ anek'uf  ~ я подпоясался.

kuruka  п-лог  на (поверхности); по (поверхности); над (поверхностью) ¤ ib'enun ~ над едой.

kuruk'aśi  п-лог  на; над ¤ as'am ~ n'ot om'are  на лапы подбородок положив; e-~ над тобой.

kuruk'aśќe  п-лог над ¤ ćiś'e ~  над домом.

kurukaśќehe  п-лог на (сверху вниз) ¤ i~ h'auhe or`akesќ'e  до меня сверху голос достигает.

kur`ukaśќet'a  нареч. поверх; поверху; наверху, сверху; вверх ¤ n'eja oj'aśi śika 'oxte, ~ v'en tojup'un n'eno śika 'oxte man'u этот дьявол себя накрыл, точно сильным вихрем песка себя накрыл.

kuruk'ata  п-лог  на (поверхности чего-л.); по (поверхности чего-л.).

kus, kuś (ank'us, k'uśte)  глаг. одолеть; преодолеть; перебраться (через что-л.); достичь; приблизиться; подойти.

kus  сокр. = kus'u.

k'usa  глаг. везти, перевезти, привезти ¤ rep'oxpe sin'ex k'ajki h'annex ~ man'u  даже ни одной нерпы не привез.

kus'ari  сущ. панцирь; доспехи.

kus ik'i  сокр. = kus'u ik'i ¤ 'ojaś'imma s'an ~ послезавтра спустится; ś'imma n'e-kuni enum'a kus'u-n'ejќe, e-in'au kar'a kus'u-n'ejќe, en-ani k'ajki e-nuk'ar ~  завтра, когда ты встанешь, когда ты сделаешь инау, (тогда) ты увидишь.

k'uśko  сокр. = kus kor'o см. kus глаг. ¤ an ćiś'e ~  достиг дома.

kus'o  сущ. руг. собака; дрянь; стерва; вонючка * PB; DM

k'uśte  деепр. прош. вр. добившись; достигнув; добравшись; постаравшись; выполнив см. kus, kuś глаг.

kus'u  post. союз чтобы, для того, чтобы; потому что, так как;  для, ради;  част., придающая глаг. конст. знач. причин. (потому что) или цели (чтобы) * PM; DM

kus'u  prep., post. союз если; коли; раз ¤ hem'atu kus'u oxta e-e'khi, ~ anej`ajtupar'e?  зачем ты сюда пришел, если (это) опасно? n'axkane e-k'i 'ampe-n'e-~...  раз ты так делаешь...

kus'u  prep. част. разве; ли ¤ t'an tu tus'uku iś'am-kusu n'ejќe, h'annax ~ er'amumo k'umpe k'ajki h'anne man'u?  если бы не было этих двух шаманов, разве не было бы беспокойств?

kus'u  част. знак буд. вр. глаг. ¤ n'axta ok'aj an ~  куда пойдем? * DM

kus'u ik'i  служ. конст., знак буд. вр. глаг. ¤ `ankoj'anteni ~ я пойду в гости; n'axkane e-k'i 'ampe-n'e-kusu, ś'uj ik'ata śin'e śip'o anek'ondy ~  раз ты так делаешь, я снова дам тебе ящик.

kus'u-kane  prep. почему? ¤ ~ k'ajki an-k`ośmacih'i iko'ufte,... et'ura mak'an?  почему же (ты) жену моего брата, забрав, увел?

kus'u-kane  союз поскольку, потому что ¤ R'urupun m'axneku ~ k'ajki i'nupuru kasure kusu neani  потому что женщина из Турупы-то сильнее (их) в магии.

Hosted by uCoz